Knjige koje se gutaju

Vizantinci: i carevi i deca

„Zlatnopoložena sliko, nevina rumeni”, kaže u jednom stihu svoje pesme „Vizantija” Ivan V. Lalić. I, zaista, ove milozvučne reči prožimaju biće, jer potiču od velikog zaljubljenika u carstvo Romeja, koji je pesničku inspiraciju tražio, upravo, u istoriji dugoveke i moćne države.

Lalić je znao da je Vizantija neodoljiva i zato joj se često vraćao kao nepresušnom izvoru duhovnosti.

Isto to zna i profesor Radivoj Radić. Njegovo delo „Vizantija, purpur i pergament” jeste vredno naučno svedočanstvo o moćnoj imperiji, ali ne kao monotono, odnosno suvoparno istorijsko štivo, već kao zbirka uzbudljivih priča.

Ova knjiga je pisana za najširi sloj čitalačke publike. Nije opterećena fus-notama, propratnim komentarima, rečju naučnoteorijskom aparaturom. Čita se više kao roman o zanimljivim ličnostima i zbivanjima iz prošlosti hiljadugodišnjeg carstva. Na svakoj stranici iskrsavaju novi neobični vladari, hrabri i požrtvovani vitezovi, prevejani i okoreli političari, čudnovati monasi i misteriozne princeze. Radić je uspeo da svojim umešnim odabirom istakne upravo naintrigantnije ličnosti i događaje iz bogate vizantijske riznice.
Ponudio je, takođe, jezgrovite pripovesti iz nekoliko najvažnijih segmenata romejskog društvenog života. Tako u knjizi imamo razmišljanja o vizantijskoj duhovnosti, obrazovanju, običajima, verovanjima, privatnom životu vladara i vitezova i ponašanju onovremenske vlastele. Mi spoznajemo mentalitet vizantijskog čoveka koji živi svoj individualizam u skladu s ortodoksijom i traga za pravom merom stvari, nikada se do kraja ne prepuštajući čarima i užasima preteranosti. Ova netipična studija pruža čitaocima sliku jednog iščezlog sveta, pokatkad fascinantnog i otmenog, a pokatkad istočnjački surovog, koji još uvek pleni svojom autentičnošću.

Radić je učinio korak izvan okoštalog i uvreženog naučnog narativa i pokušao da na empatičan i pitak način približi laicima svu blagodet istoriografije. Učinio je to na najbolji način, baš u duhu vizantološke škole, koju je u nas osnovao i negovao Georgije Ostrogorski.

N. Rotar

 http://www.pancevac-online.rs/arhiva/index.php?module=article&issue_id=432&id=61378&comment=true  

Drugačiji braća i sestre

25/06/2017

Životi svetskih velikana

25/06/2017

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *