Flamansko venčanje

Romani o slikama, odnosno priče o njihovom nastanku, ili još preciznije rečeno priče likovima koje vidimo na nekoj umetničkoj slici, u poslednjih nekoliko godina sve više privlače pažnju čitalaca.

Čini se da je sve počelo sa Trejsi Ševalije i njenim čuvenim bestselerom Devojka sa bisernom minđušom. Autorki je ovo delo donelo slavu, pozamašnu svotu na tekućem računu, a javnost širom sveta je počela da se interesuje za život i delo „devojčinog oca“ Johanesa Vermera. Svojevrsna vermeromanija okončana je istoimenim filmom koji je 2003. godine nominovan za tri Oskara.

Tako se, i na ovdašnjem tržištu izdvojila još jedna knjiga na ovu temu, a reč je o veoma zanimljivom i pitkom štivu koje potpisuje amerikanka Elizabet M. Ris, roman Venčanje – Susret s Janom Van Ajkom. Rukopis je prevela Gordana Fiket Đurković, a objavila ga je  beogradska izdavačka kuća Evoluta.

Na prvi pogled, očekivali smo romansiranu biografiju velikog flamanskog majstora, a dobili smo imaginarnu priču o slici „Đovani Arnolfini i njegova nevesta“ koja je nastala 1434. godine. Dobili smo priču o svakodnevnom životu ljudi u Flandriji petnaestog stoleća, priču o položaju žene iz viših društvenih krugova onoga vremena, kao i svedočanstvo o slikarskom umeću Jana Van Ajka, koji je zasigurno bio jedan od prvih, ako ne i prvi slikar koji je usavršio tehniku ulja na platnu, na taj način dočaravajući neverovatne detalje i efekat sjaja i svetlosti za koje se čini da izviru iz same slike.

Slikar se, u ovom odlično prevedenom romanu pojavljuje tek sporadično, a sve je upakovano u lepu romantičnu priču o mladoj Đovani Ćenami koja se na jednom prijemu u vojvodskoj palati zaljubljuje u nepoznatog čoveka koji radi za velikog umetnika Jana Van Ajka. Snovi mlade devojke se ruše onog trenutka kada joj otac saopštava da joj je sudbina zapečaćena. Mora da pristane na dogovoreni brak sa bogatim trgovcem kako bi porodicu spasila od bankrotstva i sveopšte propasti.

Iako ovako prepričana radnja podseća na komercijalnu kombinaciju ljubić – triler, na svu sreću reč je o dobro napisanom romanu koji na trenutke podseća i na možda najveću literarnu ljubav svih vremena, onu Šekspirovu, između Romea i Julije, samo što se ova priča o junacima sa slike neće tako tragično i krvavo završiti.
Možda ova knjiga spada u red onih lepih naslova koji se dragim osobama poklanjaju za dan zaljubljenih, ili sličnim povodima.

Žene koje je istorija sakrila

14/08/2017

KRALJ STEFAN PRVOVENČANI

14/08/2017

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *