Bitka kod Austerlica

A                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          

 

Austerlic

 

„Bitka kod Austerlica”, pisao je Napoleon, „samo je rezultat plana operacija u Moravskoj. U jednoj tako teškoj veštini kao što je ratna, često se iz sistema operacija otkriva sistem bitke.”

Ove Napoleonove reči ukazuju na to da je on hteo da opravda taj toliko poseban oblik bitke kod Austerlica (2. decembar 1805) koja se javlja kao izuzetak među njegovim bitkama. Bonaparta je govorio da je dobio četrdeset bitaka, ali najslavnijom pobedom među njima smatrao je Austerlic. „Sunce Austerlica!” – uvek ga se sećao sa velikim zadovoljstvom. Ratna situacija uoči Austerlica bila je prepuna opasnosti za Francuze. Prednost snaga imala je koalicija i pretila da se još poveća. Austrijska komanda spremala se da sa italijanskog fronta prebaci veliki broj vojnih jedinica. Trebalo je očekivati i udar Prusa iz pozadine. Bonapartina vojska bila je u klopci. Opkoljena, pretilo joj je da bude stegnuta još jače i na kraju potpuno uništena. Brojna nadmoć koalicije nije ulivala nikavu nadu. Vesti koje su jedna za drugom stizale iz Pariza nisu bile nimalo ohrabrujuće. Kao i ranije, kada bi Bonaparta odlazio u boj, u Parizu bi vladala nervoza, licemerno sažaljenje zbog neuspeha koji se slutio. Već su u svojim glavama oplakivali njegovu smrt. Naravno da je on to sve dobro znao. Takav način razgovora nije bio stran čak ni njegovom bratu Žozefu, koji je tada imao ulogu lidera liberalne opozicije. Zemlja je bila u strašnoj finansijskoj krizi.

Bonaparta je cenio bitku kod Austerlica više od drugih i zato što je ona od početka do kraja bila plod njegove strategije. Izveo je svoju vojsku po blatnjavim putevima Moravije, ne dajući joj predaha, manevrisao je, mameći protivnika u klopku, navodeći ga da prihvati opštu bitku pre nego što pristignu rezerve. U tome je i uspeo. Od ranog jutra, lično je vodio ovu bitku, krojio razvoj događaja i doveo protivnika u zabunu. Videvši da se bitka odvija po sasvim drugačijem planu, komanda austro-ruske vojske izgubila je i inicijativu i rukovođenje bitkom. Napoleon je Austerlic pre svega dobio svojim ratnim talentom, ali Austerlic nije bio obična bitka, već sukob dvaju različitih svetova onog doba. Austerlic su vojni analitičari često nazivali „bitkom triju imperatora”. Ali ono po čemu je Austerlic postao slavan je ishod, jer je jedan imperator pobedio dvojicu. Francuska vojska borila se pod trobojnom zastavom Revolucije protiv hiljadugodišnje monarhije Habzburga i dvoglavog orla carske Rusije. Oficir koji je sebi sam obezbedio krunu, stajao je protiv uzvišenih monarha.

Francuska vojska je kod Austerlica izgubila 7.500 ljudi, što mrtvih što zarobljenih. Tu su hrabro poginuli i Zuber, Deze i Nelson. Koalicija u ovom ratu gubi 15.000 ljudi, zarobljenih ili utopljenih, 20.000 zarobljenika, 180 topova, veliki broj kola i 50 zastava. Napoleon se naslađivao pobedom. Preživelima je rekao: „Biće vam dovoljno da kažete: ’Bio sam kod Austerlica.’”Austerlic je nesumnjivo bio velika pobeda francuskog oružja i Bonapartinog vojničkog genija. Tih dana, kada je čuo vesti, Vilijam Pit je umro od tuge, bar se tako pričalo, a austrijski imperator Franjo, pošto je došao k sebi, dva dana nakon bitke (4. decembra 1805), lično je došao da počne pregovore s carem Napoleonom o primirju. U Rusiji se o porazu nikako nije smelo pisati.

Uprkos uspehu, čitava Francuska je žudela za mirom. Svi bez izuzetka: seljaci, vojnici, oficiri, diplomate, radnici, zanatlije, činovnici, velikodostojnici, svi su želeli samo mir. Bonaparta je uvek teška srca napuštao Pariz, prepun sumnji u one kojima je poverio vlast. Posle Austerlica vratio se samovoljan, strog i prek. Kao i obično, pri povratku, već je doznao sve o nekakvim tajnim intrigama. Bitku su naslikali Gro, Verne, Cale i Žirar. Veličana je i u poeziji. Danas je Austerlic, nekadašnji Slavkov, „mesto slave”, kako se zvao pre sadašnjeg nemačkog imena, kao i Vaterlo, železnička stanica koja opslužuje jugozapad Francuske. Austerlic je jedan od stubova osam velikih Napoleonovih pobeda, koja je doprinela njegovom osvajanju srednje Evrope.

Iz knjige: Napoleonov rečnik: Sve što niste znali o Napoleonu

FORMULA 1 — Cirkus Maksimus

02/12/2017

U potrazi za zajedničkim nasleđem

02/12/2017

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *