Naučni i istraživački dometi domaćih naučnika predstavljeni na popularan način. Autori ove biblioteke su naučnici čiji se akademski rad uobličava i predstavlja na popularan način.

Atentat 1934

Mnoge dileme iz Aleksandrove vladavine su i danas otvorene i tema sporenja naknadnih tumačenja i istoričara i publicista. Međutim, atentat izvršen na njega u Marselju, 9. oktobra 1934. godine relativno je ispitan događaj, zahvaljujući i angažovanju istražnih organa tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Brzi pregled

Carigrad – priče sa Bosfora

Carigrad-priče sa Bosfora, srećan je spoj nauke i zanimljivog, čak uzbudljivog pripovedanja i sjajan primer da istorija ne mora da bude suvoparna.

Brzi pregled

Četrnaesti vojvoda i devet baba

Godine 1886. obavljen je prvi telefonski razgovor u Srbiji. U Nišu se nalazio kralj Milan Obrenović, a u Beogradu predsednik srpske vlade Milutin I. Garašanin. Veličinu trenutka ugrozile su slabe veze. Na ponovljene zahteve svog kraljevskog sagovornika da govori glasnije, Milutin je odgovorio: „Vaše veličanstvo, ja govorim tako jako da, kada bih se popeo na toranj Saborne crkve, vi biste me nesumnjivo morali čuti u Nišu i bez telefona“. Ovaj i neke još manje poznate detalje o Srbiji u vremenu kada su gole babe pokušavale da zaustave epidemiju kuge, a u Njujorku živeo Zagrepčanin uveren da je potomak kneza Lazara i zainteresovan za srpski presto, sabrao je Čedomir Antić, u svojoj knjizi „Četrnaesti vojvoda i devet baba“. Antić priča 41 priču o doušnicima, dobrotvorima, korupciji, himnama, lutriji, smrtnoj kazni, razotkriva istorijske mitove i zablude, prijatelje i neprijatelje Srbije 19. i početka 20. veka, a otkriva i da je do 1914. godine u Beogradu živelo jedva nešto više od 110.000 stanovnika.

Brzi pregled

Čuvari svetinje

Iza kvazi-istorijske priče o jednoj od nacionalnih relikvija, krije se romaneskna stvarnost, koja putem ironije i sarkazma a koristeći se postmodernim tehnikama pripovedanja demontira stereotip o nacionalnom biću.
Roman „Čuvari svetinje“, istorijska povest, ili izmotacija, u dvanaest iluminacija, razrešava misterije, istinite i izmišljene, vezane za Miroslavljevo jevanđelje, od XII veka u kome je nastalo, do XXXII veka u kome je nestalo.

Brzi pregled

Dobro došli u Srbiju

Kraljevina Srbija u nemačkim vodičima za putnike u 19. veku „Dobro došli u Srbiju” je slogan koji bi mogao da posluži kao kredo neke turističke kampanje. Ova monografija je jedan značajan, minuciozni doprinos istraživanju društvene istorije Srbije na prelazu iz 19. u 20. vek, i rekonstrukciji njenih odnosa sa srednjoevropskim državama.

Brzi pregled

Ilija M. Kolarac

Prateći Kolarčev životni put, Milićević je pri trudu da opiše nastanak njegovog bogatstva odslikao i tok preobražaja srpske države, društva

Brzi pregled

Klio se stidi

Nastavak knjige Srbi pre Adama i posle njega i nastavak autorove borbe za istorijsku istinu i nauku u borbi protiv pseudohistoričara.

[embed]https://issuu.com/bojanacebic/docs/__lio-se-stidi-izvod[/embed]
Brzi pregled

Konstantin Veliki – nadmoć hrišćanstva

Ova knjiga, koja ide u susret proslavi sedamnaeste stogodišnjice od donošenja Milanskog edikta, najvećim delom posvećena je velikom događaju. Želja mi je bila da na naučnopopularan način osvetlim kako pojedine odeljke o vladavini i ličnosti Konstantina Velikog, tako isložene i isprepletene odnose između Rimskog carstva i hrišćanstva. Početna tri od deset poglavlja ove knjige zapravo su kratak pregled događaja iz rimske istorije i istorije hrišćanstva u prva tri stoleća posle Hrista. Sledeća četiri poglavlja posvećena su samom Konstantinu Velikom i najvažnijim događajima iz njegovog vremena, ali sa težištem na zbivanjima vezanim za povesnicu hrišćanske crkve. I, naposletku, poslednja tri poglavlja okrenuta su Konstantinovom nasleđu, odnosno onome što se desilo u razdoblju od njegove smrti do izmaka IV veka kada je hrišćanstvo konačno trijumfovalo.

Brzi pregled

Majstori i muza – šta je istorija i zašto?

Istorija je u krajnjoj liniji i jedan od osnovnih načina orijentacije u vremenu. Ali tu ne mislim toliko na pregled različitih hronologija, koliko na razumevanje ljudske prošlosti unutar različitih vremenskih perioda.
Pored toga, moram da upozorim na često previđanje jednodimenzionalnosti običnog linearnog nizanja pojedinačnih događaja. Čovečanstvo se, naime, nikada nije razvijalo pravolinijski, a još manje ravnomerno. Svetske civlizacije su u istom vremenskom periodu dostizale različite razvojne stupnjeve, a s druge strane, poput predgrčke Mikene i mreže asteških država na Jukatanu, beleže slične prekretnice; samo se u jednom slučaju za njih pobrinula priroda (erupcija vulkana), a u drugom prodor osvajača. Drugi razlog zbog kojeg me je obradovalo objavljivanje prevoda na srpski jezik predstavlja prilika da ukažem na napore pojedinih srpskih kolega koji su, uprkos pomenutom ponovnom oživljavanju nacionalne istorije, ostali posvećeni idejama kulturne interakcije i sa njom povezanim komparativnim proučavanjima proteklog života na prostoru današnje Srbije
i na osnovu istorije susednih oblasti. Mislim na nedavno preminule Andreja Mitrovića i Miroslava Jovanovića, ali i na današnje kolege kao što su Olga Manojlović Pintar, Radivoj Radić, Milan Ristović, Predrag Marković i
drugi. Prvi je o pitanjima uloge i značaja proučavanja prošlosti pisao već sedamdesetih godina prošlog veka i redovno pratio istoriografske rasprave od SAD do Francuske i Nemačke. Drugi, delimično zaražen uticajem prvog,
sanjao je o integralnom pregledu istoriografije na području bivše Jugoslavije, a autori poput Radića, Ristovića i Olge Manojlović-Pintar, već u devedesetim godinama ukazivali su na to da prošlost nisu samo velike bitke, ratovi i
politika, nego i svakodnevni život, detinsjtvo i materijalni artefakti. Neki su pak, poput Markovića, uz bavljenje nacionalnim stereotipima našli vreme i za prevođenje svetskih klasika (Hobsbaum).

Brzi pregled

Napoleonov rečnik – sve što ste želeli da saznate o Napoleonu

Napoleon – večita enigma, čiji će nam lik približava Snežana Ranković u odličnoj knjizi „Napoleonov rečnik“; zanimljivo, pikantno, pametno i strpljivo – kako to već čini u poglavljima „Melanholik“, „Otrov“ i „San“ iz kojih su pozajmljeni i parafrazirni uvodni delovi ovog teksta. Knjigu o Napoleonu, ona će napisati u formi rečnika, pojmovnika, svejedno. Na dve stotine strana sa podnaslovom „Sve što niste znali o Napoleonu“ složiće sedamdesetak pojmova vezanih za Bonapartu i predstaviti nam svog junaka toliko uverljivo da će nam se učiniti kako i sami sedimo na drugoj strani školskog dvorišta i odatle gledamo Korzikanca, uvek samog među ljudima. Svakako zainteresovana za istoriju privatnog života, Snežana Ranković će razbiti suvoparnost povesti, ubacujući među pojmove koji su vezani za bitke i slično, sjajna poglavlja, sve odreda sa Napoleonom u glavnoj ulozi.

Brzi pregled

Povorka čudesa

Knjiga je sačinjena od dve teško pomirljive celine: prva, „Kutija za dragocenosti“, je brevijar o Mediteranu, njegovoj tradiciji i istoriji, minimalistička istorija jednog podneblja i svega egzotičnog i ekscentričnog u njemu, svega što ga romantizuje i mistifikuje. Druga celina, „Povorka čudesa“, govori o katarzama svakodnevnog i trivijalnog: tragom primera od kafea sa imenom Kafke do toalet papira marke „hepi end/ srećan kraj“ autor prati priručno banalizovanje tradicije i istorije koje rezultira neočekivanim otkrovenjima.

Brzi pregled

SLIKAREVA TAJNA

 

Zašto se i u XXI veku ne bi slikar osmelio da stvara kao ikonopisac, na podobije vrlih starih uzora, i nije li jedna od najboljih pouka drevnih majstora da je „slikarstvo nema poezija”?

Predrag Milošević u svom stvaranju pomno istražuje tehnološke procese velikih majstora, koji su omogućili slikarstvo vanredne pojavnosti, kakvo je ikonopisno, renesansno i barokno.

“Kada kažemo „tajne starih majstora”, pomislimo na brojne teorije koje mistifikuju slikarsku praksu u XV, XVI i XVII veku. Najveći doprinos toj mistifikaciji su prepričavanja, prepisivanja, prevođenja i preštampavanja zapisa o radu starih majstora. Dodatni zbunjivači su bili restauratori i konzervatori iz prethodnih epoha koji su olako tehnološki tumačili slike i površnim pristupom ih restaurirali. Ako pažljivije istražimo rad starih majstora, a pre toga uklonimo kitnjaste dodatke i zablude prepisivača s njim povezane, primetićemo posebnu brižnost i pažnju kojima

su stari majstori pripremali ulje. Jedna opšteprisutna zabluda današnjice je da se proizvodom sa etiketom laneno ulje može slikati, a još veća zabluda je da su stari majstori time slikali. Upotreba ulja u izvornom stanju pravi dosta poteškoća kao što su: sporo sušenje, neželjeni tragovi četke, tamnjenje i nabiranje bojenog sloja. Pokazalo se da su neophodne priprema i modifikacija ulja za slikarsku upotrebu. Može se reći da se u tom načinu kako se menjaju osobine ulju kriju neke od velikih tajni starih majstora”, objasnio je autor svoju nameru i cilj.“

Brzi pregled

Srbi pre Adama i posle njega

Četvrto izdanje knjige o istoriji jedne zloupotrebe. Knjiga je odgovor na poslednjih godina neverovatnu navalu knjiga srpskih kvaziistoričara u kojima se neznalački dokazuju i takve apsurdne ideje kakva je, recimo, ona da su Srbi „narod najstariji“, i da su postojali maltene pre Adama. Radić raskrinkava neznanja tih „novoromantičara“, kako ih naziva, i direktno prozivajući određene autore dokazuje koliko je tako nešto nedopustivo kada je o ozbiljnoj nauci reč. Provokativna i polemična rasprava o falsifikatima, proizvoljnostima i zloupotrebama u tumačenju srpske srednjevekovne istorije, kao i o ideološkim i političkim razlozima koji su na to navodili istoričare i pseudoistoričare.
Nagrada „Laza Kostić“
Nagrada „Svetozar Miletić“
Vukova Nagrada

Brzi pregled

Srbija 1217.

Knjiga za naše uvek radoznale i zainteresovane čitaoce kada je srpska istorija u pitanju. Naučno utemeljena, ali napisana i za širu publiku na prihvatljiv način opisuje jedan vrlo značajan period. U pitanju je razdoblje od sedam decenija (1166–1236) koje po mnogo čemu čini jednu celinu i koje je bilo prelomno.

Brzi pregled

U koži Vuka Brankovića

Đurićeve eseje iz osamdesetih godina možemo videti kao sporadično nastajalu, samim tim nužno fragmentarizovanu, ali i podsticajnu raspravu o istoriji kao naročitom znanju koje jednim svojim tokom stremi u prošlost, u njene svetle i sumračne epizode, da bi se otuda uvek iznova vraćala i, obremenjena stečenim iskustvom, suočavala svojim savremenim tokom sa prvim i poslednjim pitanjima aktuelnog društvenog iskustva. Uvek podrazumevajući ovo dvojstvo, uvek pretpostavljajući susret znanja o istoriji koja je završena i potrebe da se razumeju društveni tokovi koji su upravo u toku, metaistorijski eseji Ivana Đurića otkrivaju zainteresovanu perspektivu u kojoj se samosvesna poetika istorije prepliće sa samosvesnom voljom da se društvo istraži i spozna u datosti neponovljivog trenutka, pred istorijskom slikom koja se tek oformljuje i naslućuje. Istoričar utoliko ne može biti neutralan. On nastoji da kroz esejističku formu razumevanja ispita samu svoju profesiju, najpre onu najužu, vizantološku, a potom i istoriografiju kao naučnu disciplinu, da bi se potom okrenuo  društvenim izazovima koji imaju istorijsku dimenziju i istorijsku dinamiku.

Gojko Božović

 

Brzi pregled

U operskoj loži

Mali leksikon od 25 operskih dela poređanih abecednim redom i ličnim opisom: ime, kada i gde je rođena, ime oca, zanimanje, broj dece i naravno rubrika  — „osobeni znaci“.

Za čitaoce žedne nota, a ne slova poslužiće odeljak sastavljen od pet šest rečenica pod naslovom: „U nekoliko reči“. Sve to ukomponovano u razgovor dvojice vremešnih džentlmana. Oni pričaju, čitaju, izmišljaju, hvale se, lažu u svim tonalitetima.

 

Brzi pregled

Vizantija – purpur i pergament

Između nekoliko časova, tokom kojih naši osnovci, srednjoškolci i gimnazijalci saznaju hiljadu i stotinu godina dugu istoriju Vizantijskog carstva, zjapi jedno polje koje može biti upotpunjeno popularnom, ali ujedno i naučno utemeljenom literaturom. Vizantija, purpur i pergament predstavlja svojevrstan pregled istorije vizantijske kulture, ratovanja, politike i običaja.
Ukoliko želite da budete obavešteni o tome kako su se školovali stanovnici drevne Vizantije; kako je izgledao najstariji evropski univerzitet; kako je srednjovekovni čovek doživljavao prolazak kometa i kakav je uticaj na njega imala religija; da li su Vizantinci bili sujeverni; da li je konjušar zaista mogao postati car; kako su na istoriju uticale razmažene carice; kako su vođeni ratovi, a kako kažnjavani krivci; koje su velike bitke bile presudne za Vizantiju; koliko puta je bila opsedana prestonica carstva – Carigrad.

Brzi pregled

BOLJA PROŠLOST, izmišljanje tradicije i novi identiteti

Mobilni telefoni su sve pametniji, a ljudi sve gluplji, porazna je uprošćena, ali i pronicljiva sintagma. Potpuno odsustvo kritičkog mišljenja i intelektualne sumnje, udružene sa pravom pandemijom lakovernog razmišljanja, zagospodarili su javnim diskursom. U javnosti se gromoglasno promoviše, podstiče i proslavlja primitivizam, a svetom vlada „tiranija mediokriteta“, svuda prednjače „prodavci magle“, dakle, došlo je doba „novih varvara“.
Bez obzira na to da li je smeštena u delima diletanata i preambicioznih amatera, u opasno kontaminiranom javnom diskursu, na društvenim mrežama ili u radovima etabliranih istraživača, na pseudonauku valja ukazivati i nastojati da se ona iskoreni.
Brzi pregled

Čuvari žita u praistoriji

Žitne jame u praistoriji, Kalakača kod Beške Naselje zajednice iz vremena prelaska II u I milenijum stare ere na Kalakači

Brzi pregled