Iz vode na kopno

Evolucioni razvitak životinja zavisio od promenljivih uslova sredine, i delimično od promene klime, kao i to da ti spoljni uslovi sami po sebi ne izazivaju kod životinja pojavu nekih novih celishodnih organa, već svoje dejstvo pokazuju na drugi, posredni način. Oni postavljaju organizmima nove „zahteve”, koji određuju njihovu prilagođenost životu. Drugim rečima, menjaju „norme” po kojima se u prirodi odvija prirodno odabiranje i opstanak najprilagođenijih. To shvatanje evolucije, je prvi u nauku uneo Čarls Darvin.

Brzi pregled

Ptice

Na Zemlji ima mesta koja čovek nije naselio. Postoje ogromne šume u kojima žive samo životinje i ptice. Ogromne pustinje su beživotne i bezvodne. Ali čovek osvaja nove prostore. Ostaje sve manje mesta na koja se nije proširio i na kojima se ne vidi njegov uticaj. Čovek menja Zemljino lice i prirodne uslove. Kako se prema aktivnosti čoveka odnose ptice?

Čovek seče šume, krči panjeve, razorava zemlju, seje žito. Zato ptice koje mogu da žive samo u šumi, napuštaju staništa i sele se onamo gde im pruža utočište i hranu još nedirnuta šuma. Od čoveka odlaze u šumsku tišinu tetrebi, leštarke, sojke, carski orlovi, neki rodovi kosova i druge ptice.

Umesto njih odmah se javljaju novi vlasnici vazduha. Doleću sive jarebice, doseljava se ćubasta ševa, počinju kričati svoje „puć-purić” prepelice, a da i ne govorimo o vrapcima, lastama, bregunicama, čavkama i vranama, koje se brzo odomaće na mestima novih ljudskih naselja.

Brzi pregled