Pogledaj izvod
Popust!

Bogovi, grobovi i naučnici

Pravi kvalitet i neprolazni šarm ove knjige leži u: u njenom duhu. On je, ne slučajno, sadržan već u Ceramovom podnaslovu: „roman o arheologiji“. Bogovi, grobovi i naučnici zaista jesu roman, ili bolje rečeno, zbirka priča o arheologiji, i to priča shvaćenih na bezvremenski, večit, iskonski način.

2,310 rsd 1,680 rsd

Biblioteka: Oblasti: ,
Pravi kvalitet i neprolazni šarm ove knjige leži u: u njenom duhu. On je, ne slučajno, sadržan već u Ceramovom podnaslovu: „roman o arheologiji“. Bogovi, grobovi i naučnici zaista jesu roman, ili bolje rečeno, zbirka priča o arheologiji, i to priča shvaćenih na bezvremenski, večit, iskonski način.
Svaka naučna disciplina ima svoju istoriju, a istorije ideja, pa ni istorija arheologije, nisu statične i zaleđene u vremenu. I istorije ideja i disciplina imaju svoju prošlost, čije je nepoznavanje podjednako štetno kao i nepoznavanje prošlosti uopšte. Ceramova knjiga Bogovi, grobovi i naučnici važan je reper u istoriografiji arheologije. Prvo izdanje pojavilo se 1949. a jugoslovenskoj publici postalo je dostupno 1955. godine. Od tada je ona u svetu doživela brojna izdanja, a autor ju je, do sedamdesetih godina XX veka više puta prepravljao i dopunjavao u skladu s novim dostignućima u arheologiji. Izdavač novog srpskog prevoda i izdanja Bogova, grobova i naučnika (Evoluta) uzeo je u obzir sve ove Ceramove potonje dopunjene verzije. Od poslednjeg Ceramovog izdanja, međutim, arheologija je znatno uznapredovala u teorijskom i metodološkom pogledu, a naravno i ogromnim brojem novih arheoloških otkrića. Dopunjavanje Ceramove knjige novim prodorima u arheološkoj nauci bilo bi nezahvalan i jalov posao, pošto bi narušilo osnovnu strukturu i intenciju knjige, a to je da prenese čitaocima jedinstveno duhovno iskustvo ranih arheologa i njihovih velikih otkrića. Ono bi, takođe, poremetilo i razumevanje autorovog čitanja arheologije, nastalo polovinom prošlog veka. Naime, ne samo da se velika arheološka otkrića XVIII, XIX i XX veka moraju kontekstualizovati, odnosno razumeti u kontekstu svog vremena i tadašnjem društvenom, političkom i ideološkom sistemu (za šta se u ovoj knjizi pobrinuo autore), već je nužno i jednu ovako značajnu knjigu o istoriji arheologije, nastalupolovinom prošlog veka, takođe sagledati u dijahronoj perspektivi. Knjiga Bogovi, grobovi i naučnici bila je izuzetno značajna i uticajna u svom vremenu. Budila je maštu čitalaca, postavljala standarde i okvire recepcije arheološke nauke u javnosti, a umnogome je bila i ostala standardno referentno arheološko delo, pa i univerzitetski udžbenik.
Format:

23

Broj strana:

400

Pismo:

Latinica

Povez:

Tvrdi

ISBN:

Nema

Autor

Kurt Vilhelm Ceram

Komentari

Nema komentara još uvek.

Ostavite komentar za “Bogovi, grobovi i naučnici”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Recenzije

Prvo izdanje pojavilo se 1949. a jugoslovenskoj publici postalo je dostupno 1955. godine.1 Od tada je ona u svetu doživela brojna izdanja, a autor ju je, do sedamdesetih godina XX veka, više puta prepravljao i dopunjavao u skladu s novim dostignućima u arheologiji. Izdavač novog srpskog prevoda i izdanja Bogova, grobova i naučnika (Evoluta) uzeo je u obzir sve ove Ceramove potonje dopunjene verzije. Od poslednjeg Ceramovog izdanja, međutim, arheologija je znatno uznapredovala u teorijskom i metodološkom pogledu, a naravno i ogromnim brojem novih arheoloških otkrića. Dopunjavanje Ceramove knjige novim prodorima u arheološkoj nauci bilo bi nezahvalan i jalov posao, pošto bi narušilo osnovnu strukturu i intenciju knjige, a to je da prenese čitaocima jedinstveno duhovno iskustvo ranih arheologa i njihovih velikih otkrića. Ono bi, takođe, poremetilo i razumevanje autorovog čitanja arheologije, nastalo sredinom prošlog veka. Naime, ne samo da se velika arheološka otkrića XVIII, XIX i XX veka moraju kontekstualizovati, odnosno razumeti u kontekstu svog vremena i tadašnjem društvenom, političkom i ideološkom sistemu (za šta se u ovoj knjizi pobrinuo autor), već je nužno i jednu ovako značajnu knjigu o istoriji arheologije, takođe sagledati u dijahronoj perspektivi. Knjiga Bogovi, grobovi i naučnici bila je izuzetno značajna i uticajna u svom vremenu. Budila je maštu čitalaca, postavljala standarde i okvire recepcije arheološke nauke u javnosti, a umnogome je bila i ostala standardno referentno arheološko delo, pa i univerzitetski udžbenik. No, značaj Ceramove knjige Bogovi, grobovi i naučnici u velikoj meri prevazilazi ovakvu, pomalo suvoparnu, kontekstualizaciju. Pravi kvalitet i neprolazni šarm ove knjige leži u nečem drugom: u njenom duhu. Oni su, ne slučajno, sadržani već u Ceramovom podnaslovu: „roman o arheologiji”. Bogovi, grobovi i naučnici zaista jesu roman, ili bolje rečeno, zbirka priča o arheologiji, i to priča shvaćenih na bezvremenski, večit, iskonski način. U svojim mudrim esejima Umberto Eko nas uverava ne samo u to da će knjige preživeti elektronsku konkurenciju2, već nas i podseća na važnost priče u obrazovanju i nauci: „Hemijska definicija nam ne govori sve ono što bi trebalo da znamo o soli (…) Da bismo saznali ono što o soli znamo odnosno ono što na kraju krajeva služi nečemu (preskačući ostale podatke) ne trebaju nam definicije nego priče. A za nekoga ko bi želeo da sazna zaista sve o soli, te priče se onda pretvaraju u fantastične avanturističke romane, s karavanima koji idu putevima kroz pustinju, između carstva Malija i mora, ili doživljaje primitivnih iscelitelja koji su vodom i solju ispirali rane… Drugim rečima, naše znanje (ne samo ono mitsko već i naučno) nerazmrsiv je splet priča (…) Meni se čini da je ovaj način vrlo poučan i vrlo poetičan, i da približava dva univerzuma, univerzum mašte, u kojem se izmišljaju svetovi da bi se stvarale priče, i univerzum stvarnosti, u kojem se stvaraju priče da bismo mogli da shvatimo svet.”3 Upravo takve priče iz univerzuma stvarnosti, koje nam pomažu da shvatimo pređašnji, ali i svoj današnji svet, čitalac će pronaći u knjizi Bogovi, grobovi i naučnici. To ne znači da mu se neće povremeno činiti da se nalazi u pričama iz onog drugog univerzuma mašte, gde Denon, jašući po egipatskoj pustinji, istovremeno skicira egipatske reljefe i bori se s Mamelucima, gde Šampoliona, koji je odgonetnuo hijeroglife, gone kao veleizdajnika, ili Roulinson, viseći na konopcu nad behistunskom stenom, kopira persijske natpise. To su zanimljive, istinite (iako ponegde pomalo romansirane), avanturističke pripovesti iz sveta arheologije koje će mnoge čitaoce podsetiti na razloge zbog kojih su, kao deca, žudeli da postanu arheolozi „kada porastu” (bez obzira na to da li im se želja ostvarila, ili ne). Pred istinskim junacima ove knjige i njihovim istraživačkim i naučnim avanturama blede izmišljeni stereotipni likovi poput Indijane Džounsa, kao i njegove neubedljive filmske dogodovštine. Ceram nas, naime, u svojoj knjizi Bogovi, grobovi i 2 Žan-Klod Karijer i Umberto Eko, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga, Alef, Gradac, Čačak—Beograd, 2011. 3 Umberto Eko, To je prav ugao, Pepe, Satan, Aleppe, Geopoetika, Beograd 2016, 292—293. naučnici, podučava da je, uprkos istraživačkim pustolovinama pod pustinjskim zalascima sunca, u neprohodnim džunglama, ili tajanstvenim grobnicama (čija se uzbudljivost ne može poreći), prava avantura u arheologiji nešto više. Svi junaci Ceramove knjige, pioniri arheologije, preduzimaju svojim istraživanjima jednu plemenitu avanturu duha koja obeležava arheologiju i dan-danas. To je večita borba protiv kolektivne amnezije i neumitne prolaznosti, borba koja nas, uvek iznova, opominje da naša civilizacija nije jedina, možda ni najveća, niti je večna. Ali podseća nas da smo deo jedne velike i raznolike ljudske porodice čija neiscrpna znanja arheologija otkriva, čuva i spasava od zaborava.

Aleksandar Palavestra