Pogledaj izvod
Popust!

Drugo lice Vizantije

Rated 5.00 out of 5 based on 1 customer rating
(1 ocena korisnika)

U šest poglavlja, koje čine Drugo lice Vizantije, svoje važno mesto našli su jedna zbirka šala, medicinski traktat, prosopografske beleške o neznatnim ljudima, fenomen vremena kao trajanja, poljoprivredna enciklopedija i sanovnik. Želeo bih da se budući čitaoci osećaju kao da su u starim kinematografima i da pred njihovim očima promiču slike koje im poput bengalske vatre osvetljavaju jedan nepoznat i zauvek nestao svet.

 

1,980 rsd 1,440 rsd

Biblioteka: Oblast:

Ova knjiga je kontrapunktiranje na moju studiju Strah u poznoj Vizantiji, 1180-1204, I-II, Beograd 2000. jer je u njoj slika o Vizantijskom carstvu isuviše obojena tamnim tonovima, što je s obzirom na temu sasvim razumljivo. Nastojao sam da pokažem da je hiljadugodišnja imperija imala i svoje drugačije, vedrije lice.
Dve jednostavne činjenice predstavljale su polazište za poduhvat koga sam se latio. Prva uvažava okolnost da je istorija nauka o prošlosti, a druga istrajava na tome da je prošlost sve što se dogodilo. Istoriju, dakle, ne čine samo ratovi, velike ličnosti, epohalni događaji, religija ili administracija, nego i običan svakodnevni život, „mali“ ljudi, prividno manje značajna ili gotovo beznačajna zbivanja. U knjizi sam se bavio ovim drugim pitanjima i zato sam u podnaslovu naglasio da je reč o „nekoliko sporednih tema“, pri čemu je i pridev „sporedne“ ipak samo uslovan i nedovoljno precizan.
U šest poglavlja, koje čine Drugo lice Vizantije, svoje važno mesto našli su jedna zbirka šala, medicinski traktat, prosopografske beleške o neznatnim ljudima, fenomen vremena kao trajanja, poljoprivredna enciklopedija i sanovnik. Želeo bih da se budući čitaoci osećaju kao da su u starim kinematografima i da pred njihovim očima promiču slike koje im poput bengalske vatre osvetljavaju jedan nepoznat i zauvek nestao svet.

Beograd, septembar 2014. godine

Radivoj Radić

Format:

21

Broj strana:

330

Pismo:

ćirilica

Povez:

broširani

ISBN:

978-86-85957-51-2

Autor

Radivoj Radić

1 komentar na Drugo lice Vizantije

  1. Rated 5 out of 5

    Radić je čitaoce, koje zanima istorija Vizantije i to ova društvena, nama skoro nepoznata, dobro zabavio ovom studijom, u izdanju „Evolute“, ali im je i „otvorio apetit“ za novim knjigama na mnoge druge „sporedne teme“ koje bi još bolje osvetlile civilizaciju koja je imala najviše uticaja na srpski srednji vek.

Dodaj komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Recenzije

Poučno "Drugo lice Vizantije" Radivoja Radića je i zabavno

BEOGRAD - Želeo bih da se budući čitaoci osećaju kao da su u starim kinematografima i da pred njihovim očima promiču slike koje im, poput bengalske vatre, osvetljavaju jedan nepoznat i zauvek nestao svet, napisao je prof. dr Radivoj Radić u predgovoru knjige "Drugo lice Vizantije".

Tu želju je u potpunosti ostvario jer mu je pošlo za rukom da vrednu i originalnu naučnu studiju, koju prati sav obavezni stručni aparat, napiše na tako prijemčiv način da se čita kao najbolji istorijski roman .

Radić, danas nesporno nabolji aktivni vizantolog na tlu nekadašnje Jugoslavije, ne samo da je međunarodno priznati stručnjak posebno za poznu Vizantiju i za njene odnose sa balkanskim zaleđem, već poseduje talenat da tu svoju erudiciju ume da prenese čitaocima u jednostavanoj, stilski besprekorno čistoj formi, na kojoj mu mogu pozavideti mnogi rado čitani pisci.

Iako se lako i brzo čita, "Drugo lice Vizantije" je plod 15-godišnjeg autorovog rada, jer prema njegovim rečima, na ideju da napiše knjigu u kojoj bi se bavio "malim ljudima" i običnim životom u Vizantiji a ne samo ratovima, velikim ličnostima, epohalnim događaima, došao je tokom studijskog boravka u SAD u najvažnijem vizantološkom centru u Damberton Ouksu kod Vašingtona.

Nakon boravka u Damberton Ouksu, Radić je prionuo da napiše danas već proslavljenu studiju "Strah u poznoj Vizantiji", ali je usput prikupljao teško dostupnu građu na osnovu koje je mogao da napiše delo koje bi pokazalo da je hiljadugodišnja imperija imala i "drugo lice".

Da bi odmah upozorio čitaoca da ne očekuje od ovog dela da se bavi tako komplikovanom i važnom temom kakvu je obradio u studiji "Strah u poznoj Vizantiji", Radić je naveo u podnaslovu da se knjiga bavi sa "nekoliko sporednih tema".

Te "sporedne teme" podeljene su u šest poglavlja: i Vizantinci su umeli da se šale, iz vizanrtijskog medicinskog traktata( XI-XIV), sedamnaest prosopografskih beležaka o običnim ljudima iz vitantijske istroije, saveti vizantijske poljoprivredne enciklopedijeX veka, Časovi i dani, meseci i godine, vizantijski sanovnik.

Autoru, kako navodi na početku prvog poglavlja, najviše je smetalo što žitelje VIzantije prati predrasuda da su bili preozbiljni, zaokupljeni verskim pitanjima, uštogljeni i da je to carstvo koje je trajalo ceo milenijum bilo učaureno, zaostalo, učmalo.

Zato je posebnu pažnju posvetio onim izvorima iz svih perioda vizantijske istorije koji pokazuju koliko su voleli šalu, bili spremnmi da ismeju vladare i druge velikodostojnike čak i da budu bezobzirni, a nije im bila strana ni lascivna strana u nekim vicevima.

Radić se pre svega poslužio zbirkom viceva (265) "Filogelos" (LJubitelj smeha) koja je sačuvana u više prepisa koji se datuju u period od X do XI veka i koji mogu da nasmeju do suza i čoveka XXI veka.

Zar nije i danas smešan odgovor mušterije koju berberin pita kako želi da bude ošišan i koji kaže: "ćuteći!" ili odgovor na pitanje: "kako bi nazvao ljubavnika koga je muž uhvatio na delu?"-"sporim".

Poglavlje posvećeno lečenju u Vizantiji takođe je bazirano na autentičnoj građi iz raznih perioda. Dobija se slika o veoma obrazovanim lekarima koji su koristili više od 200 instrumenata za razne vidove lečenja, imali bogato znanje farmakopeje i njihovi saveti koje su davali pacijentima da što duže budu zdravi, važe i danas (umerena ishrana, fizička aktivnost, higijena...).

U poglavlju koje obuhvata 17 prosopografskih beležaka o običnim ljudima prepisanih iz raznih putopisa, memoara, sudskih zapisnika, dobija se uvid u svakodnevni život žitelja Vizantije - od bračnih razmirica sve do zahteva za razvod i to od strane žene do raznih prevara, pljački, podvala...

Koliko je za Vizantiju bila važna poljoprivreda, iako se uvek smatralo da su najveću pažnju posvećivali urbanim sredinama, pokazuje Poljoprivredna enciklopedija, iz koje se može saznati kako su gajili vinograde, proizvodili vino, maslinovo ulje, kako su pripremali jela od mesa, kako su lečili mamurluk, tražilki izvore vode.

Interesanstno je saznati kako su se Vizantinci odnosili prema merenju vremena, raznim prirodnim fenomenima i kakvu su ulogu igrali snovi u njihovim životima i kako su ih tumačili.

Radić je čitaoce, koje zanima istorija Vizantije i to ova društvena, nama skoro nepoznata, dobro zabavio ovom studijom, u izdanju "Evolute", ali im je i "otvorio apetit" za novim knjigama na mnoge druge "sporedne teme" koje bi još bolje osvetlile civilizaciju koja je imala najviše uticaja na srpski srednji vek. (Tanjug)