Back Cover
Pogledaj izvod

Karlo Veliki

Veličanje Karla Velikog počelo je odmah posle njegove smrti. Sve moguće hronike, veliki i mali anali, dvorski pesnici i pesnici iz provincije, nisu štedeli reči slaveći pokojnika. „Najmoćniji”, „najslavniji”, „najpoznatiji”, „nepobedivi” i čak „božanski”, „čijoj mudrosti i pronicljivosti nema ravne”, „najpoznatiji od svih avgusta”, „car Rima” i više od toga „car čitavog hrišćanskog sveta”, „koji je proslavio svoje pretke i potomke” – takvim i sličnim izrazima šarene se latinski izvori iz IX veka, pri čemu pohvale rastu dok carstvo postaje jadnije i raspada se njegovo carstvo. U tom horu slavopojki ponekad se provlače neke negativne note, koje tonu u sveopštem laskanju, ali ostavljaju trag, koji neće zaboraviti budući sastavljači pesama o podvizima i kantilena.

Neki „istinski pobornici vere” ne mogu Karlu da oproste zapovedničko držanje, njegovu netrpeljivost prema „Božjim slugama” koji su se trudili da pokažu samostalnost. I ovde njegova „Ahilova peta”, sa naše tačke gledišta, postaje sasvim zaslužena ‒ slabost ka ženama, njegovo „mnogoženstvo” (pet zakonitih brakova i naložnice), popustljivost prema avanturama kćerki i dvorjana. Tako se već 820. godine pojavilo, zapisano u manastiru Rajhenau, „viđenje” nekog monaha (kasnije pretočeno u stihove), u kojem se Karlo prikazuje u čistilištu gde trpi muke zbog svog razvratnog života.

Posle IX nastupili su X i XI vek, „najtamniji” sa tačke gledišta stvarnog života naroda Zapadne Evrope (feudalna rascepkanost, upadi Normana, Mađara, Arapa).

1,210 rsd

Biblioteka: Oblasti: ,

Veličanje Karla Velikog počelo je odmah posle njegove smrti. Sve moguće hronike, veliki i mali anali, dvorski pesnici i pesnici iz provincije, nisu štedeli reči slaveći pokojnika. „Najmoćniji”, „najslavniji”, „najpoznatiji”, „nepobedivi” i čak „božanski”, „čijoj mudrosti i pronicljivosti nema ravne”, „najpoznatiji od svih avgusta”, „car Rima” i više od toga „car čitavog hrišćanskog sveta”, „koji je proslavio svoje pretke i potomke” – takvim i sličnim izrazima šarene se latinski izvori iz IX veka, pri čemu pohvale rastu dok carstvo postaje jadnije i raspada se njegovo carstvo. U tom horu slavopojki ponekad se provlače neke negativne note, koje tonu u sveopštem laskanju, ali ostavljaju trag, koji neće zaboraviti budući sastavljači pesama o podvizima i kantilena.

Neki „istinski pobornici vere” ne mogu Karlu da oproste zapovedničko držanje, njegovu netrpeljivost prema „Božjim slugama” koji su se trudili da pokažu samostalnost. I ovde njegova „Ahilova peta”, sa naše tačke gledišta, postaje sasvim zaslužena ‒ slabost ka ženama, njegovo „mnogoženstvo” (pet zakonitih brakova i naložnice), popustljivost prema avanturama kćerki i dvorjana. Tako se već 820. godine pojavilo, zapisano u manastiru Rajhenau, „viđenje” nekog monaha (kasnije pretočeno u stihove), u kojem se Karlo prikazuje u čistilištu gde trpi muke zbog svog razvratnog života.

Posle IX nastupili su X i XI vek, „najtamniji” sa tačke gledišta stvarnog života naroda Zapadne Evrope (feudalna rascepkanost, upadi Normana, Mađara, Arapa).

Format:

21

Broj strana:

160

Pismo:

latinica

Povez:

broširani

ISBN:

978-86-85957-84-0

Autor

A. Levandovski

Komentari

Nema komentara još uvek.

Ostavite komentar za “Karlo Veliki”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *