Pogledaj izvod

Ptice

Na Zemlji ima mesta koja čovek nije naselio. Postoje ogromne šume u kojima žive samo životinje i ptice. Ogromne pustinje su beživotne i bezvodne. Ali čovek osvaja nove prostore. Ostaje sve manje mesta na koja se nije proširio i na kojima se ne vidi njegov uticaj. Čovek menja Zemljino lice i prirodne uslove. Kako se prema aktivnosti čoveka odnose ptice?

Čovek seče šume, krči panjeve, razorava zemlju, seje žito. Zato ptice koje mogu da žive samo u šumi, napuštaju staništa i sele se onamo gde im pruža utočište i hranu još nedirnuta šuma. Od čoveka odlaze u šumsku tišinu tetrebi, leštarke, sojke, carski orlovi, neki rodovi kosova i druge ptice.

Umesto njih odmah se javljaju novi vlasnici vazduha. Doleću sive jarebice, doseljava se ćubasta ševa, počinju kričati svoje „puć-purić” prepelice, a da i ne govorimo o vrapcima, lastama, bregunicama, čavkama i vranama, koje se brzo odomaće na mestima novih ljudskih naselja.

1,100 rsd

Biblioteka:

Komentari

Nema komentara još uvek.

Ostavite komentar za “Ptice”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Recenzije

U  XVIII veku, brzo je napredovala nauka o pticama i u drugim zemljama. Dok je pre 300 i više godina pre naše ere grčki naučnik, filozof, matematičar i prirodnjak Aristotel u prvim nama poznatim delima o pticama opisao 170 vrsta, računajući u ptice i slepoga miša, i dok je 2000 godina posle njega, početkom XVIII veka, tvorac zaista naučne klasifikacije životinja Karl Linej nabrojao 554 vrste ptica, francuski prirodnjak Brison objavio je već 1760. godine knjigu sa opisom oko 1500 vrsta. Danas je poznato više od 10.000 vrsta ptica. Pa ipak, saznanje u ovoj oblasti još nije gotovo. Mnogo je još u nauci o pticama neispitanih mesta i nerešenih zagonetki. Ima još mnogo posla i za kabinetskog naučnika i amatera-prirodnjaka. Proći će još mnogo vremena dok se konačno reše sve tajne ptičijeg sveta, i možemo očekivati da će prirodnjaci i u ovoj oblasti reći koju novu značajnu reč.

Slični naslovi