Robespjer

Robespjer

A. Levandovski

1.320 дин.

“Govorio je, govorio i govorio, razbijajući svojim rečima one ledene zidove kojima su ga ograđivali i rušeći one naslikane idole koji su mu stajali na putu. Reč je bila njegova snaga, najveća moć, njegova slava. I reč mu je donela drugo ime, koje mu je nadenuo narod i koje se tokom stoleća nerazdvojno stopilo s njim: nazvan je Nepodmitljivi.”

Biblioteka: Oblasti: , ,

Opis

"Govorio je, govorio i govorio, razbijajući svojim rečima one ledene zidove kojima su ga ograđivali i rušeći one naslikane idole koji su mu stajali na putu. Reč je bila njegova snaga, najveća moć, njegova slava. I reč mu je donela drugo ime, koje mu je nadenuo narod i koje se tokom stoleća nerazdvojno stopilo s njim: nazvan je Nepodmitljivi."

Robespjer je bio poznat kao veliki govornik (jednom je u toku od 3 godine održao 150 govora, koji su trajali i po nekoliko sati!), privatno je bio tih, povučen i nepoverljiv. Odbijao je svaku intimnost i gadio se ljudi koji su bili srećni - a ponekad je bio "patološki osećajan", i "prenatrpan poštom, naročito od žena". Jedinoj ženi sa kojom je u mladosti imao donekle prisniji odnos, slao je pisma u kojima je naširoko i nadugačko iznosio svoje političke ideje, a o njima dvoma - ili malo ili nimalo...

Kao osnovac je čitao sastav pred kraljem (!) u njegovu slavu (!). A kralj, veliki apsolutista, nije mogao da dočeka kraj i naredio je kočijašu da potera kočije, ostavljajući dečaka poprskanog blatom! Kralju naravno, ni na pamet nije padalo da će taj dečak porasti u revolucionara, i da će 1791. godine potpisati njegovu smrtnu presudu.

Istoričari se ne slažu o Robespjerovoj ulozi u teroru. Jedni tvrde da je on imao manju ulogu u komitetu javne bezbednosti. Ipak jasna je uloga Robespjera kao vođe, govornika i najavljivača terora. Robespjer se uobičajeno smatra dominantnom silom u komitetu javne bezbednosti. Bio je jedan od najpopularnijih govornika u Konventu i njegovi pažljivo pripremljeni govori ostavljali su duboki utisak. Njegove pohvale revolucionarne vlade i vrlina pokazivale su njegovo verovanje da je teror bio nužan i neizbežan. Robespjerovo uverenje je bilo da su vrline i politički teror bile povezani i nužni. Iako nije imao diktatorskih ovlašćenja davao je smer jakobinskoj diktaturi.

Dodatne informacije

Format:

21

Broj strana:

398

Pismo:

latinica

Povez:

broširani

ISBN:

978-86-85957-63-5

A. Levandovski

Anatolij P. Levandovski (1920—2008) poznati je sovjetski i ruski istoričar i pisac. Autor je nekoliko desetina naučnih i popularnih naučnih knjiga. Profesor univerziteta. Diplomirao je na Fakultetu istorije Moskovskog državnog univerziteta (Departman za istoriju srednjeg veka), a zatim se specijalizovao na doktorskim studijama kod mentora čuvenog medieviste P. Gracijanskijog.
Levandovski je tako ušao u krug „odabranih” studenata. Tema njegove specijalizacije bila je „Ajnhard i karolinška tradicija”. Svoju tezu u vidu knjige nije mogao da objavi pošto su se u to vreme teme poput ove smatrale nezanimljivim i relevantnim. Onda se specijalizovao za istoriju Francuske, posebno za vreme carstva Karla Velikog, ali i Francuske revolucije. Pored obimnih naučnih radova, Levandovski je i autor popularnih biografskih knjiga o Marau, Dantonu i Robespjeru.
Uprkos obilju sovjetskih ideoloških klišea u njegovim knjigama, neki od ovih radova se preštampavaju i u postsovjetskoj eri.

Recenzije

There are no reviews yet.

Be the first to review “Robespjer”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *