Opis
Prateći Kolarčev životni put, Milićević je pri trudu da opiše nastanak njegovog bogatstva odslikao i tok preobražaja srpske države, društva i prestonice u XIX veku. U povesti o trgovačkim poslovima budućeg dobrotvora opisan je razvoj trgovačkog staleža u Srbiji u kontekstu nacionalne, ekonomske i socijalne revolucije. Po obnovi turske vlasti u Srbiji 1813. godine, srpska beogradska čaršija gotovo da je nestala. Uprkos tome što je konkurencija bila slaba, a izgledi za brzu zaradu isvesni, srpski trgovci i zanatlije nisu rado otvarali radnje u senci tvrđave u kojoj je stolovao turski paša i iz koje je svakodnevno izlazila u čaršiju turska vojska. Poverenje između Srba i Turaka u Beogradu sporo se stvaralo i nakon uspeha Drugog srpskog ustanka i uspostavljanja srpske samouprave pod knezom Milošem Obrenovićem 1815. godine. Stalno strahujući od mogućeg turskog ispada iz čaršije, žiteljstvo beogradske srpske varoši sporo se množilo. Ljudi koji su u prvoj deceniji po propasti Prvog srpskog ustanka smogli hrabrosti da se oprobaju u trgovini u Beogradu bili su jezgro buduće bogate čaršije. Jedan od ljudi koji je u atmosferi straha i nesigurnosti stvorio početni kapital bio je Ilija Kolarac, abadžijski sin iz Kolara koji je kapital od 30 para na dometu turskih topova ubrzo umnožio i od trgovačkog kalfe postao gazda.
Recenzije
Još nema komentara.