Popust!

Karlo Veliki

A. Levandovski

800 рсд

Veličanje Karla Velikog počelo je odmah posle njegove smrti. Sve moguće hronike, veliki i mali anali, dvorski pesnici i pesnici iz provincije, nisu štedeli reči slaveći pokojnika. „Najmoćniji”, „najslavniji”, „najpoznatiji”, „nepobedivi” i čak „božanski”, „čijoj mudrosti i pronicljivosti nema ravne”, „najpoznatiji od svih avgusta”, „car Rima” i više od toga „car čitavog hrišćanskog sveta”, „koji je proslavio svoje pretke i potomke” – takvim i sličnim izrazima šarene se latinski izvori iz IX veka, pri čemu pohvale rastu dok carstvo postaje jadnije i raspada se njegovo carstvo. U tom horu slavopojki ponekad se provlače neke negativne note, koje tonu u sveopštem laskanju, ali ostavljaju trag, koji neće zaboraviti budući sastavljači pesama o podvizima i kantilena.

Neki „istinski pobornici vere” ne mogu Karlu da oproste zapovedničko držanje, njegovu netrpeljivost prema „Božjim slugama” koji su se trudili da pokažu samostalnost. I ovde njegova „Ahilova peta”, sa naše tačke gledišta, postaje sasvim zaslužena ‒ slabost ka ženama, njegovo „mnogoženstvo” (pet zakonitih brakova i naložnice), popustljivost prema avanturama kćerki i dvorjana. Tako se već 820. godine pojavilo, zapisano u manastiru Rajhenau, „viđenje” nekog monaha (kasnije pretočeno u stihove), u kojem se Karlo prikazuje u čistilištu gde trpi muke zbog svog razvratnog života.

Posle IX nastupili su X i XI vek, „najtamniji” sa tačke gledišta stvarnog života naroda Zapadne Evrope (feudalna rascepkanost, upadi Normana, Mađara, Arapa).

Biblioteka: Oblasti: , Product ID: 4993

Opis

Veličanje Karla Velikog počelo je odmah posle njegove smrti. Sve moguće hronike, veliki i mali anali, dvorski pesnici i pesnici iz provincije, nisu štedeli reči slaveći pokojnika. „Najmoćniji”, „najslavniji”, „najpoznatiji”, „nepobedivi” i čak „božanski”, „čijoj mudrosti i pronicljivosti nema ravne”, „najpoznatiji od svih avgusta”, „car Rima” i više od toga „car čitavog hrišćanskog sveta”, „koji je proslavio svoje pretke i potomke” – takvim i sličnim izrazima šarene se latinski izvori iz IX veka, pri čemu pohvale rastu dok carstvo postaje jadnije i raspada se njegovo carstvo. U tom horu slavopojki ponekad se provlače neke negativne note, koje tonu u sveopštem laskanju, ali ostavljaju trag, koji neće zaboraviti budući sastavljači pesama o podvizima i kantilena.

Neki „istinski pobornici vere” ne mogu Karlu da oproste zapovedničko držanje, njegovu netrpeljivost prema „Božjim slugama” koji su se trudili da pokažu samostalnost. I ovde njegova „Ahilova peta”, sa naše tačke gledišta, postaje sasvim zaslužena ‒ slabost ka ženama, njegovo „mnogoženstvo” (pet zakonitih brakova i naložnice), popustljivost prema avanturama kćerki i dvorjana. Tako se već 820. godine pojavilo, zapisano u manastiru Rajhenau, „viđenje” nekog monaha (kasnije pretočeno u stihove), u kojem se Karlo prikazuje u čistilištu gde trpi muke zbog svog razvratnog života.

Posle IX nastupili su X i XI vek, „najtamniji” sa tačke gledišta stvarnog života naroda Zapadne Evrope (feudalna rascepkanost, upadi Normana, Mađara, Arapa).

Dodatne informacije

Format:

21

Broj strana:

160

Pismo:

latinica

Povez:

broširani

ISBN:

978-86-85957-84-0

A. Levandovski

Anatolij P. Levandovski (1920—2008) poznati je sovjetski i ruski istoričar i pisac. Autor je nekoliko desetina naučnih i popularnih naučnih knjiga. Profesor univerziteta. Diplomirao je na Fakultetu istorije Moskovskog državnog univerziteta (Departman za istoriju srednjeg veka), a zatim se specijalizovao na doktorskim studijama kod mentora čuvenog medieviste P. Gracijanskijog.
Levandovski je tako ušao u krug „odabranih” studenata. Tema njegove specijalizacije bila je „Ajnhard i karolinška tradicija”. Svoju tezu u vidu knjige nije mogao da objavi pošto su se u to vreme teme poput ove smatrale nezanimljivim i relevantnim. Onda se specijalizovao za istoriju Francuske, posebno za vreme carstva Karla Velikog, ali i Francuske revolucije. Pored obimnih naučnih radova, Levandovski je i autor popularnih biografskih knjiga o Marau, Dantonu i Robespjeru.
Uprkos obilju sovjetskih ideoloških klišea u njegovim knjigama, neki od ovih radova se preštampavaju i u postsovjetskoj eri.

Recenzije

Још нема коментара.

Будите први који ће написати рецензију за „Karlo Veliki“

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *