Popust!

PAGANIJA: Srbija i Vizantija na Balkanu

Ivan Đurić

1,230 рсд

Padom granice pašće u ruke varvara i Beograd, početna tačka svakog puta preko balkanskih prostora, čiji je drugi kraj bio u Carigradu…

Tamo se nalazi Vizant, potonji Konstantinov grad, za Južne Slovene jednostavno „carski grad” ili, pod Osmanlijama, Stambol, današnji Istanbul. Put kojim je većina namernika vekovima stizala u Carigrad, bio je za naše pretke prosto „drum”, ili „veliki put”, i manje-više išao je onako kao što ide i danas.

Доступно као наруџбина на захтев

Opis

Trudeći se da očuva granice države na obodu Balkanskog poluostrva, jer je smatrala da treba i da budu tu, na rimskom „limesu”, koji je išao obalama Save i Dunava, naslednica Rimskog carstva, Vizantija, morala je povremeno da brani od varvara čak i neposrednu okolinu Carigrada. Među nezvanim došljacima, već u VI veku će biti najopasniji Sloveni, i to oni koji će kasnije biti poznati kao „Južni”.

Dodatne informacije

Format:

160×226

Broj strana:

150

Pismo:

latinica

Povez:

koričeno

Author Picture

Ivan Đurić

Иван Ђурић (30. октобар 1947 — 23. новембар 1997) био je професор Београдског универзитета и српски историчар.
Након што је завршио студије примљен је за асистента на катедри за историју у јуну 1971 , где је шеф катедре био Георгије Острогорски. Магистарски рад, на тему „Породица Фока“ завршио је 1974. Исте године је постао и сарадник института за Византолошке студије САНУ[3]. Усавршавао се у Центру за Византолошке студије и у Америчкој школи у Атини (1977–1978). У својој тридесет петој години (1982) одбранио је докторску дисертацију „Време Јована VIII Палеолога“[3]. Доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду постао је 1982. и гостујући професор на Универзитету у Ници (1983) и у Паризу (1986). Ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду (1989) и председник Савета Филозофског факултета (1990).

У години када је постао ванредни професор, почео је да уређује часопис Демократија данас. Учествовао је 1980. године у припреми „Окфордског речника Византије“. Године 1991. се је преселио у Париз, где је предавао византологију на универзитетима Париз VIII и Париз XII те на Институту за европске студије. У Паризу је остао да живи и ради све до своје смрти, 1997. године.

Recenzije

Још нема коментара.

Будите први који ће написати рецензију за „PAGANIJA: Srbija i Vizantija na Balkanu“

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slični naslovi…

  • Popust!

    U koži Vuka Brankovića

    1,400 рсд Dodaj u korpu
  • Popust!

    SUMRAK VIZANTIJE

    1,900 рсд Dodaj u korpu