Поводом обележавања осам стотина година од кринисања Стефана Немањића за првог српског краља, Дом културе „Грачаница“ организовао је трибину „Србија 1217. настанак краљевине“.

На трибини су говорили професори Одељења за историју Филозофског факултета у Београду – проф. др Синиша Мишић и проф. др Радивој Радић.

У уводној речи истакнуто је да је тема трибине заправо позајмљена из наслова књиге,  коју су ове године написали вечерашњи говорници, који су, како је речено  „на научно утемељен и за ширу публику прихватљив начин, представили један врло значајан период у нашој историји“.

У питању је раздобље од седам деценија, од 1166. године и доласка Стефана Немање на великожупански престо до 1236. године и смрти Светог Саве, које по много чему чини једну целину и које је било преломно.

Професор др Синиша Мишић казао је да је разлог за овакав наслов и овакву књигу у ствари жеља да се на неки достојан начин одужи том великом датуму који представља крунисање Стефана Немањића, касније названог Првовенчаним, за краља.

„Ако се пажљиво прегледају ретки документи који постоје из тог доба и оно што је главни изворни материјал из тог доба, а то су „Житија Светога Симеона и Светог Саве“, види се да су Стефан Немања, Свети Сава и Стефан Првовенчани, три личности које надопуњавају једна другу и подједнако су одговорне за већину догађаја у српској историји у ових 70 година. Ја и данас не бих могао да кажем ко је од њих значајнији“, казао је Мишић.

Мишић је истакао да је улога Стефана Немање као зачетника династије Немањића и као некога ко је урадио много на унутрашњем поретку српске  државе веома значајна, а да је са друге стране улога Саве Немањића у оном духовном погледу и погледу црквене организације, која је за једну средњевековну државу изузетно значајна, веома велика.

„Са треће странеСтефан Немањић, касније назван Првовенчани, који је одиграо изузетно важну улогу у одбрани Немањиног наслеђа, после Немањине смрти.

Крунисање Стефана Немањића за краља је један од најважнијих датума у нашој историји, поготово ако се сагледа и у светлости догађаја који се десио две године касније (1219) када је образована Српска аутокефална црква.

„Професор др Радивој Радић казао је да је „стицање аутокефалности српске цркве био је од огромног значаја,  јер је поређења ради, Русија која је много по пространству већа држава од Србије, самосталну цркву добила неколико векова после“.

Србија је постала краљевина захваљујући здруженом деловању двојице браће, Стефана и Саве Немањића, а у време значајно измењених политичких околности на простору југоисточне Европе.

Крсташко освајање Цариграда (1204) и рушење Византије довели су до великих геополитичких промена. На рушевинама некада моћне империје настало је неколико нових држава и међународни односи су постали сложенији и замршенији.

Синови жупана Стефана Немање, међутим, показали су да су дорасли новонасталом стању и пошло им је за руком да за владара своје државе уместо дотадашње титуле великог жупана обезбеде титулу краља. Био је то велики скок у хијерархијском светском поретку оновремених држава.

 

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *