Povodom obeležavanja osam stotina godina od krinisanja Stefana Nemanjića za prvog srpskog kralja, Dom kulture „Gračanica“ organizovao je tribinu „Srbija 1217. nastanak kraljevine“.
Na tribini su govorili profesori Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu – prof. dr Siniša Mišić i prof. dr Radivoj Radić.
U uvodnoj reči istaknuto je da je tema tribine zapravo pozajmljena iz naslova knjige, koju su ove godine napisali večerašnji govornici, koji su, kako je rečeno „na naučno utemeljen i za širu publiku prihvatljiv način, predstavili jedan vrlo značajan period u našoj istoriji“.
U pitanju je razdoblje od sedam decenija, od 1166. godine i dolaska Stefana Nemanje na velikožupanski presto do 1236. godine i smrti Svetog Save, koje po mnogo čemu čini jednu celinu i koje je bilo prelomno.
Profesor dr Siniša Mišić kazao je da je razlog za ovakav naslov i ovakvu knjigu u stvari želja da se na neki dostojan način oduži tom velikom datumu koji predstavlja krunisanje Stefana Nemanjića, kasnije nazvanog Prvovenčanim, za kralja.
„Ako se pažljivo pregledaju retki dokumenti koji postoje iz tog doba i ono što je glavni izvorni materijal iz tog doba, a to su „Žitija Svetoga Simeona i Svetog Save“, vidi se da su Stefan Nemanja, Sveti Sava i Stefan Prvovenčani, tri ličnosti koje nadopunjavaju jedna drugu i podjednako su odgovorne za većinu događaja u srpskoj istoriji u ovih 70 godina. Ja i danas ne bih mogao da kažem ko je od njih značajniji“, kazao je Mišić.
Mišić je istakao da je uloga Stefana Nemanje kao začetnika dinastije Nemanjića i kao nekoga ko je uradio mnogo na unutrašnjem poretku srpske države veoma značajna, a da je sa druge strane uloga Save Nemanjića u onom duhovnom pogledu i pogledu crkvene organizacije, koja je za jednu srednjevekovnu državu izuzetno značajna, veoma velika.
„Sa treće straneStefan Nemanjić, kasnije nazvan Prvovenčani, koji je odigrao izuzetno važnu ulogu u odbrani Nemanjinog nasleđa, posle Nemanjine smrti.
Krunisanje Stefana Nemanjića za kralja je jedan od najvažnijih datuma u našoj istoriji, pogotovo ako se sagleda i u svetlosti događaja koji se desio dve godine kasnije (1219) kada je obrazovana Srpska autokefalna crkva.
„Profesor dr Radivoj Radić kazao je da je „sticanje autokefalnosti srpske crkve bio je od ogromnog značaja, jer je poređenja radi, Rusija koja je mnogo po prostranstvu veća država od Srbije, samostalnu crkvu dobila nekoliko vekova posle“.
Srbija je postala kraljevina zahvaljujući združenom delovanju dvojice braće, Stefana i Save Nemanjića, a u vreme značajno izmenjenih političkih okolnosti na prostoru jugoistočne Evrope.
Krstaško osvajanje Carigrada (1204) i rušenje Vizantije doveli su do velikih geopolitičkih promena. Na ruševinama nekada moćne imperije nastalo je nekoliko novih država i međunarodni odnosi su postali složeniji i zamršeniji.
Sinovi župana Stefana Nemanje, međutim, pokazali su da su dorasli novonastalom stanju i pošlo im je za rukom da za vladara svoje države umesto dotadašnje titule velikog župana obezbede titulu kralja. Bio je to veliki skok u hijerarhijskom svetskom poretku onovremenih država.
Add Comment