Gimilu je, prema sačuvanim dokumentima, u periodu između 540. i 520. god. pre n.e. (sam kraj novovavilonske i prve decenije persijske vladavine Vavilonijom) obavljao važne poslove u administrciji Inaninog hrama u Uruku – u početku je bio nadzornik stada stoke, da bi kasnije bio zadužen za sakupljanje poreza i davanje u zakup stotine hektara hramovne zemlje. Dužnosti koje je obavljao kvarile su njegovu prirodu, te je, kako izvori svedoče, često bio pozivan na sud zbog optužbi za primanje mita i krađu imovine hrama. Najpoznatije suđenje održano je 538. god. pre n.e. u Uruku. Optuženo je bilo šestro ljudi; među njima i namesnik Uruka. Sudsko veće činila su petnaestorica slobodnih ljudi; četvorica pisara vodila su zapisnike. U ovom procesu Gimilu je bio optužen po dvanest tačaka, a sve su se odnosile na pljačku imovine Inaninog hrama. Uz to, Gimiluo se stavljalo na teret da je osobodio duga jednog hramovnog dužnika, jer ga je ovaj podmitio. Tokom pretresa, deo ukradenih dobara pronađen je u njegovoj kući. Suočen sa optužbama i pod pritiskom dokaza, Gimilu je priznao krivicu i optužnica je potvrđena po svim tačkama.
Godine 530. god. pre n.e. Gimilu je uhvatio odbeglog hramovnog roba koji se krio dve godine. Umesto da ga vrati hramu, Gimilu ga je zadržao za sebe i za nadoknadu ga iznajmljvao drugim osobama i čak u vezi sa ovim poslom sklapao i zvanične ugovore.
Godine 524. god. pre n.e. ponovo je završio na sudu. Stoku i živinu koja mu je bila poverena držao je zatvorene umesto da ih pušta na ispašu. Zbog ovog prestupa je bio i zatvoren, a kad je došao trenutak da bude sproveden na sud pokušao je i da pobegne, ali je uhvaćen na kapiji hrama. Na kraju, i ovog puta je uspeo da se izvuče.
Na sudu se našao i 520. god. pre n.e. pod optužbom da je prodao veliku količinu urmi koje su bile sakupljene kao deo poreza koji je pripadao hramu.
Bez obzira na brojne optužbe i dokazane prestupe, Gimilu je uspevao da zadrži svoju visokorangiranu poziciju. U tome mu je, nema sumnje, pomagalo i prijateljstvo i zaštita satrapa Gobrije, namesnika Vavilonije. Izvori navode i to da su ga pre zvaničnih optužbi drugi dužnosnici hrama pozivali da se izjasni o prestupima – ne samo da se nije odazivao pozivima, već je, u jednom slučaju, sedam meseci odbijao da se pojavi u hramu, a nije pomoglo ni kad su mu desetorica hramovnih uposlenika zakucala na vrata. Ogromno lično bogatstvo omogućavalo mu je da nadoknadi štetu koju je naneo hramu – u jednom slučaju to je značilo „vraćanje 400 grla stoke“ (krajem VI veka pre n.e. Inanin hram imao je između 70.000 i 90.000 ovaca).
Hram je precizno vodio evidenciju o Gimiluovim nepočinstvima očekujući, čini se, da će doći dan kada će odgovarati za svoje prestupe. Da li je do toga došlo, izvori ne govore.
Literatura:
- E. Holtz, Neo-Babylonian Court Procedure, Leiden: Brill, 2009, 85-116.
- E. Holtz, Neo-Babylonian trial records, Atlanta, GA : Society of Biblical Literature, 2014, 147-204.
- A. Dandamaev – V. G. Lukonin, The Culture and Social Institutions of Ancient Iran, Cambridge: Cambridge University Press, 1989, 154-155.
- Kozuh, The Sacrificial Economy. Assessors, Contractors, and Thieves in the Management of Sacrificial Sheep at the Eanna Temple of Uruk (ca. 625–520 B. C.), Winona Lake: Eisenbrauns, 2014, 159-176.
Autor: dr Danijela Stefanović
Izveštaj sa suđenja Gilamuu
Yale Babylonian Collection 018253: (photo by K. Wagensonner, 2021)
Add Comment