Upravo je završena još jedna sezona trka Formule 1, najpoznatijeg auto-moto cirkusa svih vremena. Jedan drugi Cirkus bio je jednako, ako ne i poznatiji, obožavan i slavljen pre gotovo dve hiljade godina.
Rimljani su od davnina, u za to veoma pogodnoj udolini između brežuljaka Aventina i Palatina, priređivali različite svečanosti, takmičenja i trke dvokolica. Na tom mestu vremenom je izgrađen najveći hipodrom Starog sveta – Cirkus Maksimus. Istoričar Dionisije iz Halikarnasa zabeležio je da je to bila zadivljujuća građevina i jedna od najlepših u Rimu. Cirkus je bio dugačak preko 620 i širok 140 metara. Zauzimao je gotovo dvanaest puta veću površinu od obližnjeg Koloseuma. Trkama je, prema Dionisiju, prisustvovalo 150.000 gledalaca koji su lako mogli da dođu do svojih sedišta zahvaljujući brojnim ulazima. Plinije Stariji opisao je Cirkus kao „sasvim odgovarajuće mesto za narod koji je pokorio ceo svet”. Temeljnu rekonstrukciju izveo je 103. godine car Trajan, kada su, pored ostalog, podignute tri sprata visoke kamene tribine, a cela građevina bila ukrašena bogatom mermernom fasadom. Za razliku od Koloseuma i gradskih pozorišta, ovde su samo prva dva reda sedišta, podium, bila namenjena senatorima, patricijima i pripadnicima viteškog staleža – sve ostale redove neometano su popunjavali građani i posetioci Rima, muškarci i žene zajedno, što na drugim mestima nije bilo uobičajeno.
Navijačka udruženja, factiones bila su mnogo više od grupe zanesenjaka povezanih istom strašću. Predvodili su ih najiskusniji vozari za čije se postavljanje neretko zalagao i sam car. Zeleni i Plavi bili su mnogo omiljeniji nego Crveni i Beli, pa su tako, na primer, Kaligula, Neron, Domicijan i Komod navijali za Zelene, dok su Vitelije i Karakala više voleli Plave. O prostim navijačima je istoričar Amijan Marcelin, ne skrivajući gorku ironiju, zapisao: „Oni život provode u vinu, kockanju, bordelima, uživanju i predstavama; njihov hram, skupština i vrhunac svih njihovih nada je Cirkus Maksimus. Čim osvane toliko očekivan dan trka, dok sunce još ne zapeče, svi u gomilama navrat-nanos žure, tako da pretiču i same dvokolice koje će se tamo trkati. I mnogi od njih provode besane noći, rastrzani brigama za ishod trke”.
Najpoznatiji među vozarima zvao se Gaj Apulej Diokle i bioje poreklom iz Luzitanije, rimske provincije koja se nalazila na krajnjem zapadu današnjeg Pirinejskogpoluostrva. On se 122. godine pojavio u areni Cirkusa Maksimusa kao vozar Belih. Prvu pobeduodneo je dve godine kasnije, s nepunih 20 godina. Nekoliko godina uspešno je vozio za Zelene iPlave, da bi od 131. godine do kraja karijere pobeđivao samo za Crvene. Belima je doneo 81,Plavima 205, Zelenima 216 i Crvenima čak 960 pobeda − ukupno 1.462 trijumfa. Čak 1.064 pobedezadobio je vozeći protiv najboljih vozara druge tri boje. Trke četvorice odabranih vozara publika jenajviše volela i one su pobedniku donosile najbogatije nagrade.
Na spomeniku podignutom Dioklu u čast piše da je živeo 42 godine, 7 meseci i 23 dana, odnosno da je za oko 24 godine bavljenja trkama dvokolica izvezao ukupno 4.257 trka, osvojivši pored ostalog 861 nagradu za drugo, odnosno 576 nagrada za treće mesto. U ovoj uzbudljivoj igri brojeva najveći ostavlja čitaoca bez daha − Diokle je zaradio neverovatnih 35,863.120 sestercija. Kolika je to suma u današnjem novcu nije jednostavno izračunati, ali nije nemoguće napraviti odgovarajuće poređenje. Jedan od pouzdanijih finansijskih podataka iz vremena vrhunca Rimskog carstva svedoči o novcu potrebnom za izdržavanje moćne imperijalne ratne mašinerije.
Sredinom II veka, kada je živeo Diokle, godišnje izdržavanje jedne legije zajedno s pomoćnim trupama, ukupno oko 10.000 ratnika, koštalo je državnu kasu oko 14,000.000 sestercija. Kako je Rim tada branilo 30 legija, ukupna Dioklova životna zarada bila je sasvim dovoljna da on sam mesec dana izdržava celokupnu vojsku Rimskog carstva! Poređenja radi, budžet kopnene vojske Sjedinjenih Američkih Država za 2017. godinu iznosi zapanjujućih 148,000.000.000 dolara.
Dvanaesti deo, onaj koji danas odgovara ukupnoj Dioklovoj životnoj zaradi, iznosi 12,333.333.333 dolara. Aktuelni svetski šampion Formule 1, Luis Hamilton, zaradio je 2016. godine gotovo 46,000.000 dolara. Mladi Britanac morao bi toliko da zarađuje narednih 268 godina ukoliko bi želeo da dostigne svog slavnog kolegu iz davne epohe. Gaj Apulej Diokle bio je bez sumnje jedan od najimućnijih ljudi svoga doba i izvesno najbogatiji sportista svih vremena.
Nikola Keravica
Add Comment