KLAUDIJA SEVERA, SREĆAN ROĐENDAN!
Ovo je najstariji sačuvani tekst na latinskom jeziku koji se sa sigurnošću može pripisati ženskoj ruci.
Ako je za za Rimljane neka zemlja bila daleka i strana, jedan sasvim drugačiji svet, onda je to svakako bila Britanija. Za pesnika Horacija (65–8. g. pre n. e.) ona je bila zemlja na kraju sveta. Ovo ostrvo izgubljeno u okeanu bilo je toliko udaljeno od Rima da su se njegove granice, stvarno ili umišljeno, gubile u magli i mitu. Uprkos svemu, Rimljani su pokorili Britaniju, naselili je i izgradili tamo brojne gradove i vojna utvrđenja. U ovim utvrđenjima vladala je čvrsta disciplina, po kojoj je rimska vojska bila nadaleko poznata. Strogi propisi zabranjivali su nižim zapovednicima i običnim vojnicima stupanje u brak. Nasuprot tome, supruge visokih vojnih zapovednika bile su uz svoje muževe još od prvih godina rimske okupacije Britanije. One su dolazile na ovo daleko ostrvo kao majke i kćerke ne samo visokih vojnih zapovednika nego i civilnih državnih službenika.
Ovo potvrđuje nalaz takozvanih tablica iz Vindolande, zbirke pisama, zabeležaka, službenih izveštaja, vojnih inventara i dnevnih zapovesti pronađenih unutar utvrđenja Vindolanda, današneg Česterholma u severnoj Engleskoj. Sačuvani u močvarnom tlu u blizini nekadašnjeg boravišta glavnog zapovednika utvrđenja, ovi krhki drveni listovi bili su ispisani mastilom napravljenim od pepela. Stotine ovakvih tablica bile su načinjene tako što su tanki listovi ljušteni sa debla breze ili jove i potom isečeni na veličinu današnje razglednice. Na jednoj tablici−diptihu sačuvano je pismo koje je Klaudija Severa, supruga vojnog zapovednika Elija Broka, poslala svojoj prijateljici Sulpiciji Lepidini, udatoj za Flavija Cerealisa, prefekta Devete kohorte Batava, raspoređene u Vindolandi. Pismo je najverovatnije oko 100. godine zapisao pisar u službi Klaudijinog supruga, ali je ona na kraju pisma svojom rukom dodala poslednju rečenicu, kao ličnu i iskrenu poruku prijateljici:
„Klaudija Severa Lepidinu svoju pozdravlja, treći dan pred septembarske Ide (po našem kalendaru 11. septembar), sestro, dan je kada slavimo moj rođendan, pa ti od srca šaljem poziv kako bi bila sigurna da ćeš nam tada doći, jer ćeš mi učiniti taj dan prijatnijim ako dođeš, ako budeš tu. Pozdravi u moje ime Cerealisa. Moj Elije i moj mali sin šalju mu pozdrave. Radujem ti se unapred, sestro.
Ostaj mi zbogom, sestro, moja najdraža dušo;s nadom da ćeš u svemu biti uspešna, zdrava mi bila. Sulpiciji Lepidini supruzi Cerealisa, od Severe. ”
Ovo je najstariji sačuvani tekst na latinskom jeziku koji se sa sigurnošću može pripisati ženskoj ruci.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *