Смрт Стефана Првовенчаног

Стефан Првовенчани се тешко разболео и по речима Доментијана, послао по Саву који је тада био у другом делу државе.

Тешко болесног краља Сава је нашао на самрти, па га је исповедио и замонашио као монаха Симона. Првовенчани српски краљ је умро 24.септембра 1227. или 1228.године. Сахраном у Студеници руководио је архиепископ Сава, а после неког времена тело је пренето у Жичу, чиме је завршена канонизација првовенчаног краља.

Уврштење у ред светаца било је део шире замишљеног плана Саве Немањића. Сама Жича је почела да се гради после 1207.године, док је Сава био студенички архимандрит. Она је у овој фази требала да постане гробни храм свога ктитора Стефана Немањића. Та замисао је напуштена још у току изградње, па је он сахрањен у Студеници, наспрам очевог гроба. Сава је у целини спровео успостављање култа свога брата, од замонашења, сахране и до преноса моштију из Студенице у Жичу. Пренос моштију се одиграо у пролеће 1229.године, пред Савин пут у Свету земљу. Како Доментијан саопштава Стефан је био телом сав неповредив. Јавна објава и рецепција чуда су битни чиниоци у настанку сваког култа па и овога.

Пренос моштију Првовенчаног краља у Жичу треба посматрати у склопу чињенице да је Сава овом храму наменио улогу катедралне и крунидбене цркве, што је у оснивачкој повељи и непосредно наведено. Савина је била замисао да се сви будући српски краљеви крунишу над моштима првог краља Стефана. Његове мошти су придружене најугледнијим црквеним реликвијама везаним за Христа и Богородицу, које је Сава из Свете земље донео у Жичу. Срби су на овај начин постали део свете историје, и то у својству легитимног изабраног народа, који поред независне државе и аутокефалне цркве, има и сопствено учешће у светости. Тај циљ је Сава настојао да оствари паралелним стварањем националних култова: оснивача династије у Студеници и првог крунисаног краља у Жичи. Студеница је требала да буде династичка гробница (ту су сахрањени и Вукан и Радослав), а Жича катедрални храм и крунидбена црква. Овим чином је усвојена пракса уобичајена у средњовековним европским монархијама.

из књиге Србија 1217, настанак краљевине

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *