JEDNA OD NAS
Razvodnik Kaj Segura, jedan od vojnika iz njenog voda, priznao je da su neki od njegovih saboraca bili nepoverljivi, ali da je poručnica Hirl razuverila sve sumnjivce − “Ona je jedna od nas,” zaključio je.
Poručnica Marina Hirl je nedavno postala prva žena koja je uspešno okončala, fizički i psihički izuzetno zahtevan, kurs za pešadijskog oficira pri Korpusu mornaričke pešadije Sjedinjenih Država, u vojnoj bazi Kvantiko u Virdžiniji. Danas je ova devojka, koja ima tek 24 godine, prva i jedina žena koja komanduje borbenoj jedinici američkih marinaca. U njenom 3. vodu, 4. E čete, 2. bataljona mornaričke pešadije raspoređeno je 35 vojnika, koji su svi muškarci.
Mlada poručnica izjavila je pre neki dan za Njujork Tajms: “Moja najveća želja bila je da zapovedam borbenoj jedinici. Ne verujem da postoji bilo šta bolje od toga u mornaričkoj pešadiji. Želela sam da uradim nešto bitno u svom životu, da postanem deo grupe ljudi koji će bez razmišljanja dati život jedni za druge.”
Razvodnik Kaj Segura, jedan od vojnika iz njenog voda, priznao je da su neki od njegovih saboraca bili nepoverljivi, ali da je poručnica Hirl razuverila sve sumnjivce − “Ona je jedna od nas,” zaključio je.
Sve do 2013. godine ženama u američkoj vojsci bilo je zabranjeno da učestvuju u borbenim dejstvima. Zapovedništvo marinaca bilo je posebno istrajno u tome da se ženama ne dozvoli da budu pripadnice pešadijskih, jedinica vatrene podrške i izviđačkih odreda, ali je ovakav pristup napušten 2015. godine. Već od 2017. godine prve žene stupaju u redove mornaričke pešadije. Američkom vojskom i dalje dominiraju muškarci, a žene čine tek oko 15 % od ukupno 1,3 miliona vojnika. Od 184.473 pripadnika mornaričke pešadije njih 15.885 su žene, od čega su samo njih 80 raspoređene u borbene jedinice.
Slično je i u ostalim zemljama razvijenog sveta. U Kanadi, Holandiji, Danskoj i Norveškoj zajedno, samo je 168 žena služilo u borbenim jedinicama kopnene vojske. U Rusiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i Izraelu u ovakvim jedinicama nije služila nijedna žena. Zastupljenost žena u Vojsci Srbije jedva da prati ovaj neslavan svetski prosek. Žene čine ponižavajućih 0,20% oficirskog, odnosno 0,28% podoficirskog sastava vojske Srbije. Nijedna od ovih žena oficira u našoj vojsci nije raspoređena na položaj sa kojeg može da komanduje borbenom jedinicom, niti joj omogućeno da učestvuje u borbenim dejstvima.
Pre 2.500 godina, pred početak znamenite pomorske bitke kod Salamine. Veliki kralj Kserks I (oko 486–465. g. pre n. e.) odlučio je da jednom za svagda okonča smetnju koju su grčki gradovi-države predstavljali za zapadne granice njegovog Persijskog carstva. Među brojnim članovima kraljevske porodice, velikodostojnicima i vladarima potčinjenih zemalja koji su ga okruživali isticala se jedna žena, Artemizija, kraljica Halikarnasa. Pričalo se da joj je po snalažljivosti i lukavstvu bio ravan jedino mudri Odisej. „Iako je imala mladog sina, dobrovoljno i hrabro je pošla u rat, od besa i junaštva, iako nije morala. (…) Po ocu je bila iz Halikarnasa, a po majci sa Krita. Predvodila je Halikarnašane, pa stanovnike Kosa, pa Nisirijce i Kalidnijce, i dovela je pet lađa. Njeni su brodovi, posle sidonskih, bili najbolji i najlepši, a ona je od svih saveznika davala kralju najbolje savete” zabeležio je Herodot. Artemizija ne samo da je predvodila odred ratnih brodova nego se usudila da daje savete, pa čak i prekore neprikosnovenom Velikom kralju. Njeno učešće u ratnom pohodu slalo je protivničkoj strani više nego ponižavajuću poruku da se čak i žena može boriti protiv Grka. Atinjani koji su zbog toga bili naročito ogorčeni, raspisali su neuobičajeno veliku nagradu od 10.000 drahmi, odnosno preko 43 kg srebra, za živu zarobljenu kraljicu Halikarnasa.
Persijski vladar je sa jednog obližnjeg uzvišenja netremice posmatrao pomorsku bitku, koja je trebalo da odluči sudbinu Grčke, ali je sasvim neočekivano odlučila o sudbini Persije. Njegovi dvorani nestrpljivo su iščekivali makar jednu povoljnu vest iz boja koji se odvijao loše za persijsku stranu. Iznenada je neko povikao: „Gospodaru, vidiš li kako se Artemizija hrabro bori i kako je baš potopila jedan neprijateljski brod? A kad ih je (Kserks) zapitao da li je to baš Artemizija uradila, ovi mu odgovore da su tačno videli zastavu broda, a za potopljeni brod mislili su da je neprijateljski.” Malo šta je moglo da popravi raspoloženje Velikog kralja koji je u očaju zavapio: „Moji su muškarci postali žene, a žene su postale muškarci.” U smiraj dana svima je bilo jasno da se bitka kod Salamine završila strašnim porazom persijske flote.
Pre nego što su izdata naređenja za pokret, Kserks je odlučio da na odgovarajući način nagradi zaslužne za ono što se dogodilo prethodnog dana. Naložio je da se visokim zapovednicima flote predaju vretena i preslice, uputivši im tako prekor zbog njihove nesposobnosti. Najbliži srodnici i braća Velikog kralja, ovim činom su bili poniženi na najgori mogući način. Izjednačiti plemenitog Persijanca sa ženom bila je najveća moguća uvreda koju su ovi morali da podnesu bez reči. Na drugoj strani, Kserks je poslao Artemiziji oklop, potkolenice, kacigu i štit − bojnu opremu grčkog teškog pešadinca, hoplita. Ako su vreteno i preslica bili nedvosmislena uvreda, onda je Artemizijin poklon bio jednako vredna pohvala koja je uzdizala njenu smelost simbolima junaštva. Ovaj vredni poklon došao je u pravi čas u prave ruke. Artemizija je tada bila najbolji pomorski zapovednik u službi Velikog kralja. Svi ostali bili su mrtvi ili su pali u nemilost.
Povest je zabeležila tek nekoliko žena koje su zapovedale brodovima u pomorskoj bici. Artemizija je nesumnjivo bila najbolja među njima. Ova lukava Grkinja iz Azije, savetnica i poverenica persijskog Velikog kralja i starateljka njegove dece, bila je u očima pojedinih savremenika tek otelotvorenje dalekog i mitskog sveta koji su naseljavale samosvojne Amazonke. Ona je bila potpuna suprotnost uobičajenoj predstavi o ženi kao biću stvorenom samo za kućevne poslove jer je bez zazora učestvovala u javnim i državnim, muškim poslovima. Po svemu što je učinila i načinu kako je razmišljala Artemizija ipak nije pripadala nekom dalekom, mističnom svetu. Ona je bila jednako deo helenskog sveta kao i oni muškarci protiv kojih se borila, androgina figura najviše nalik boginji Atini Promahos – ideal koga su se grčki muškarci istovremeno plašili i divili mu se.
Nikola Keravica
Add Comment