Popust!

Milica-kneginja nemirnog doba

Marko Šuica

1,500 рсд

Istorijsku zaostavštinu kneginje Milice ne čine samo materijalni ostaci poput zadužbine, manastira Ljubostinje, verižica i polijeleja u Dečanima, vladarskih povelja u kojima je iskazala svoj književni dar, već i oni, na prvi pogled nevidljivi, utkani u istorijske događaje i tokove. Očuvanje života njenih i Lazarevih sinova i opstanak Moravske Srbije, čime se produžila srpska srednjovekovna državnost za narednih sedam decenija, svakako se izdvajaju kao istorijski najbitniji. Istovremeno, Milica je i paradigma istorijskog uticaja i ostvarenosti žene visokog roda, vladarke, u preovlađujućem, muškom svetu srednjega veka. Njena slojevita ličnost, bogato životno i vladarsko iskustvo predstavljaju važan istraživački resurs za sagledavanje  okolnosti, položaja i ograničenih mogućnosti sa kojima su se suočavale vladarke-udovice tokom prelomnih perioda srpske i balkanske istorije. Predanje i legenda su kneginju Milicu i njeno istorijsko nasleđe preinačile u vanvremensku svetiteljsku uzvišenost Prepodobne Jevgenije, Svete carice Milice.

Preuzmi i pročitaj odlomak
Biblioteka: Product ID: 8771

Opis

Istorijska kneginja Milica – monahinja Jevgenija, za razliku od legendom okrunjene carice  Milice, i pored posebnosti uzrokovanih nasleđem Kosovske bitke, nije se mnogo razlikovala od drugih vladarki, supruga, udovica plemenitog roda i majki uglednih princeza i vladara tog nemirnog doba. Neke od Miličinih ćerki, ili savremenica, ukoliko se mogu rekonstruisati njihovi životi, suočavale su se i sa većim i složenijim životnim izazovima. Jefimija je izgubila maloletnog sina, potom u Maričkoj bici muža, a sa njim i državu. Ostala je bez političkog oslonca i provela ostatak života pomažući svojoj rođaki i prijateljici, vladarki Moravske Srbije daleko od krajeva u kojima je živela kao despotica. Najstarija Lazareva i Miličina ćerka Mara morala je da se pomiri sa pogibijom oca, verovatno nasilnom smrću muža i pogubljenjem najmlađeg sina Lazara. Doživela je, da je bespomoćnu sa decom, iz njene države, proteruju majka i braća. Svedočila je sukobima svog sina Đurđa Brankovića sa braćom despotom Stefanom i Vukom Lazarevićem. Druga Miličina ćerka Jelena Balšić, sa ovog sveta je ispratila sina jedinca i dva muža.

Ipak, srpska istorija i predanje izdigli su kneginju Milicu iznad drugih žena, vladarki i plemkinja tog prelomnog razdoblja. Razloga za takav odnos prema njoj ima više. Imajući pred sobom imperativ očuvanja porodice i Moravske Srbije, Milica je uz velike rizike i odlučnost prevazilazila nedaće koje su joj se nametale. Uspostavljanje kulta svetog kneza Lazara bilo je deo ideološko-političkog koncepta, koji je po svojoj prirodi i stukturi obezbedio Milici mesto u bogoslužbenim književnim sastavima posvećenim njenom mužu. U svečanim obredima, liturgijama i molitvama posvećenim Lazarevoj žrtvi spominjalo se i njeno ime. Državotvorno nasleđe za koje se izborila i prepustila sinovima, uvrstilo ju je i u hagiografske spise, pri čemu se u tekstu Žitija despota Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa u velikoj meri izgradio i očuvao njen istorijski lik. Čvrst karakter, nedvosmislena državnička odlučnost, lična istrajnost i pragmatičnost su je predodredili da trasira put svojim sinovima kroz teške i rizične političke situacije. I pored preuzimanja monaškog zaveta, Milica, odnosno Jevgenija, nije prestala da rukovodi Moravskom Srbijom, nekada otvoreno i javno, a nekada nenametljivo, iz senke.

 

Recenzije

Још нема коментара.

Будите први који ће написати рецензију за „Milica-kneginja nemirnog doba“

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slični naslovi…

  • Popust!

    Vuk Branković – slavni i velmožni gospodin

    1,500 рсд Dodaj u korpu